Vjerovatno vam se mnogo puta desilo da čujete svoj glas na nekom snimku i shvatite da je “ružan”, misleći da potpuno drugačije zvučite drugima. Ali zašto vaš glas zvuči drugačije na snimku nego što ga vi lično čujete?
Odmah da vam kažemo i to da, drugi ljudi vas čuju isto tako kao što čujete sami sebe na nekom snimku. Ovaj “trik” dešava se zbog načina na koji zvuci putuju do našeg unutrašnjeg uha. Pa da li zaista zvučimo drugačije, postoji li za to logično objašnjenje?
Objašnjenje postoji i ono glasi: reprodukivan zvuk našeg (svojeg) glasa zvuči nam drugačije zato što i jeste drugačiji.
Zvuk glasa koji čujemo dok govorimo obično je dublji i zapravo je kombinacija dveju zvučnih komponenti, dok je reprodukovani glas zabilježen na nekom mediju čisti zvuk vođen vazduhom do unutrašnjeg uva.
Zvuk može doprijeti do unutrašnjeg uva putem dva odvojena kanala. Jedan od tih kanala je vanjski zvuk putuje vazduhom, a drugi vodi kroz kosti glave.
Zvuk vođen vazduhom se prenosi iz okolnog okruženja preko spoljašnjeg slušnog kanala, bubne opne i srednjeg uva do pužnice, spirale ispunjene tečnošću u unutrašnjem uhu. Zvuk vođen kostima stiže do pužnice direktno kroz tkiva glave.
Zvuk takođe putuje od vaših glasnih žica i drugih struktura direktno do pužnice, ali mehanička svojstva vaše glave pojačavaju njene dublje vibracije niže frekvencije. Glas koji čujete kada govorite je kombinacija zvuka koji se prenosi duž obje staze, piše scientificamerican.
Kada slušate snimak sebe kako govorite, eliminiše se put vođen kostima za koji smatrate da je dio vašeg “normalnog” glasa i čujete samo komponentu vođenu vazduhom u nepoznatoj izolaciji. Čujemo glas drugačiji od poznatog zvuka, i to obično “viši”. Možete doživjeti obrnuti efekat ako stavite čepove za uši tako da čujete samo vibracije koje provode kosti.
Neki ljudi imaju abnormalnosti unutrašnjeg uha koje povećavaju njihovu osjetljivost na ovu komponentu toliko da zvuk njihovog sopstvenog disanja postaje neodoljiv, pa čak mogu čuti kako im se očne jabučice pomjeraju u duplji.
