– Nepokretna imovina koja se smatra vlasništvom subjekata javne vlasti RS, a koju oni koriste za obavljanje svoje osnovne djelatnosti, po sili zakona postaće svojina tih subjekata – navodi se u saopštenju Vlade RS.
U obrazloženju zakona precizira se da tačno određivanje nosilaca svojinskih prava omogućava da se imovina popiše, utvrde podaci o dosadašnjem raspolaganju, predvidi buduće raspolaganje (zakup, najam, koncesija itd.), utvrdi plan finansijskih sredstava i niz drugih stvari.
Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini RS i član skupštinskog Odbora za ustavna pitanja Dušica Šolaja kaže da se predloženim zakonom želi staviti tačka na pitanje imovine koju Ustavni sud BiH, OHR i političko Sarajevo neosnovano smatraju tzv. državnom imovinom.
– Prvi član tog zakona jasno kaže da se njime reguliše svojina na nepokretnoj imovini koju koriste subjekti koji vrše vlast od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. U drugom članu se definiše da su subjekti javne vlasti Republika Srpska, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge javne službe čiji je osnivač Republika Srpska, odnosno jedinica lokalne samouprave, a trećim članom se precizira da je ta imovina svojina, odnosno vlasništvo tih subjekata – objašnjava Šolaja.
Ona dodaje da predloženi zakon ima svega pet članova, ističući da se njima nikome ne tjera inat, već stavlja tačka i rješavaju svi problemi pravne prirode kada su u pitanju svojinski odnosi.
Prema tvrdnjama sagovornika Glasa Srpske odlično upućenog u imovinska pitanja i svojinske odnose koji je insistirao na anonimnosti, predloženi zakon zaista predstavlja dobar temelj za konačno rješavanje pitanja “državne” imovine. On kaže da namjerno govori dobar temelj, zato što je mogao da bude malo precizniji.
– Član 3. zakona propisuje se da je nepokretna imovina koja se smatra vlasništvom subjekata javne vlasti koju koriste za obavljanje svoje djelatnosti i funkcionisanje, po sili zakona svojina tih subjekata. Sporna je samo ta formulacija “koja se smatra”, jer je nedorečena i neprecizna. Umjesto toga, treba da stoji “koja je bila upisana kao državna ili društvena svojina (opštenarodna imovina) ili koja je po Sporazumu o sukcesiji pripala BiH”. Time se precizira o kojoj tačno imovini se radi i izbjegava ta nedorečena formulacija “koja se smatra” – objašnjava sagovornik.
Ešdaun
Kako je rekao izvor ovog dnevnog lista, zakonom o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti praktično se rješava pitanje imovine koja je odlukom bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna pod zabranom raspolaganja.
– U suštini, radi se o imovini koju je svojevremeno popisao Tim za popis imovine OHR-a – precizira naš izvor.
