Gorko su se Srbi, i sa sjevera Kosova i Metohije i oni koji žive po getima južno od Ibra, nasmijali ovih dana na izjavu premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija koji je u ispovijesti na Džekson školi globalnih poslova Univerziteta Jejl u Konektikatu u SAD rekao kako on, eto, želi da “Srbi na Kosovu budu srećni”, ali da kod Srba nema želje da prihvate plodove njegove već četvorogodišnje vlasti.
– Koja crna naša sreća? Za sreću su potrebni sloboda, mir, nada, izvesna budućnost, bezbedno okruženje za našu decu, a šta mi od toga imamo? Ništa! Slušajući Kurtija, rekao bi čovek da mi ovde imamo sve, ali da smo nezahvalni na tome, da nam je obezbedio sve uslove za srećan život, a mi u stvari nemamo ništa, mi se ovde borimo za goli život i opstanak – priča Milovan T, Srbin iz Zvečana, zabezeknut prosto pitanjem RT Balkan “da li je srećan pod vlašću Aljbina Kurtija”.
Prema riječima premijera privremenih prištinskih institucija, “Srbi na Kosovu osjećaju olakšanje od kriminalnih struktura” ali ga brine što u srpskoj zajednici “nema ni sreće ni entuzijazma zbog toga”, nema ni “entuzijazma za kosovski sistem”.
Istovremeno, dok je pričom bezočno obmanjivao prisutne na Jejlu, Kurti je Srbe koji su krajem maja prošle godine protestovali zbog upada specijalaca u zgrade opština na sjeveru nazvao prosto “ruljom”.
– Specijalci koji govore samo albanski pod našim prozorima, zatim patrole na ulici, duge cevi, a neki su i pod maskama. Kad pođemo samo do Zvečana, nekoliko kilometara od Mitrovice, čeka nas barem jedna, ako ne i dve ili tri kontrole, pretresi, šikaniranja… Na putu do Leposavića je po zlu čuveni punkt kod Bistričkog mosta na kome su pre samo koji mesec pucali na naše sunarodnike. Tu su već pretresi mnogo ozbiljniji, mogu da se dobiju i batine ako čovek kaže jednu reč – opisuje “srećan život” Srba na Kosovu, jedan od sagovornika iz Severne Mitrovice koji je, kako kaže, toliko “srećan, bezbjedan, pun nade i entuzijazma za kosovski sistem” i toliko se slobodno osjeća da ni za živu glavu ne pristaje da mu objavimo makar ime i prvo slovo prezimena.
Pričaju Srbi sa Kosova i Metohije, i sa sjevera, i iz geta južno od Ibra da i danima mogu nabrajati i opisivati svoj “srećan život” pod Aljbinom Kurtijem u Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku ili Gračanici.
– Najpre smo se supruga i ja baš onako slatko nasmejali kad smo na nekom portalu videli taj naslov, kako “Kurti želi da Srbi na Kosovu budu srećni”. Onda smo zaćutali, pogledali se i samo što nismo zaplakali. Ne smemo dete da pustimo iz stana na ulicu, bojimo se provokacija onih koji prelaze preko mosta na Ibru i svako popodne su na šetalištu – priča jedan od sagovornika iz Severne Mitrovice.
Srećni su, kažu, kad u Mitrovici ili Zvečanu po enklavama južno od Ibra prođe dan, a niko ne bude uhapšen, optužen za ratni zločin ili ugrožavanje ustavnog poretka, napad na međunarodne snage. ili kad ne stigne vijest da je neko od Srba osuđen na višegodišnju robiju, uz dva svjedoka Albanca.
– Srećni smo kad odemo 60, 70 kilometara do Raške, Pazara, Vranja, po platu ili kada krenemo u centralnu Srbiju, a na Jarinju ili Brnjaku nisu kilometarske kolone pa ne moramo da čekamo satima. Srećni smo i kad prođe jedan jedini dan bez najava iz Prištine o nasilnom otvaranju mosta na Ibru, ili o preuzimanju, zauzimanju škola i bolnica. Srećni smo kad prođe noć bez eksplozije, bez pucnjave – kažu uglas Srbi sa Kosmeta.
Bilo bi dobro da ode
Kada pričaju o licemjernom premijeru privremenih institucija u Prištini Srbi imaju poruku za njega.
– Što se tiče Kurtija i njegove tvrdnje kako želi da Srbi na Kosovu budu srećni, naša velika sreća bila bi, ali zaista, bez obzira što bi trajala tek nekoliko trenutaka, da on ode i da nas ostavi na miru, da prestane da nas usrećuje – poručuje jedan od sagovornika sa glavnog šetališta u Severnoj Mitrovici na kome, lokal po lokal, polako ali sigurno zauzimaju komšije Albanci.
