Rekao je da su „sudovi UN-a proglasili da je počinjen genocid“ i da je „počinjen udruženi zločinački poduhvat“, a onda je naveo da organi Republike Srpske „prijete državi Bosni i Hercegovini“.
– Na nama je da odgovorimo na pitanje da li postoje sličnosti stanja početkom devedesetih i danas. Karadžić i njegovi saradnici su govorili Bosna i Hercegovina nemoguća država, to danas govore čelnici entiteta RS. Velikosrpske vođe su 1992. govorili da je cilj Velika Srbija, predstavnici RS govore da im je cilj Velika Srbija uprkos zločinima – kazao je Bećirović.
Da srebrenička tragedija bošnjačkim političarima odavno ne služi za odavanje počasti žrtvama, već za slanje političkih poruka i pokušaje izmjene ustavnog uređenja zemlje svjedoči i današnje Bećirovićevo obraćanje puno laži i podmetanja.
Prije svega, potpuno je nejasno odakle bošnjačkom zvaničniku informacija da je „predstavnicima RS cilj Velika Srbija“, kada tu konstrukciju, niti bilo šta slično, niko od zvaničnika Srpske nikada nije pomenuo. Takođe, nejasno je i šta znači da je „cilj Velika Srbija uprkos zločinima“. Kakvim i kojim zločinima i na šta je Bećirović mislio, ostaće do kraja nepoznanica.
U nastavku govora optužio je Srpsku za pravno nasilje jer se protivi „prisustvu međunarodne zajednice“. Podsjetimo, upravo Bećirović je prvi otrčao u OHR prije nekoliko dana kada su kadeti srpske vojske prodefilovali Prijedorom, a zapomaganje i prenemaganje pred strancima je „modus operandi“ ne samo njega, već cijelog sarajevskog političkog estabilšmenta već dvadesetak godina. Kako je pravno nasilje „protivljenje prisustvu međunarodne zajednice“, a borba za suverenu i nezavisnu Bosnu stalno tužakanje strancima, Bećirovićevom intelektu je očigledno nedokučivo.
Pominjao je i druge redovne pojmove kao što su Memorandum SANU i Deklaracija Svesrpskog sabora, dotakao se i Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića i komemorativni govor pretvorio u politički igrokaz, predizbornu tribinu.
