Ustav BiH ne predviđa mogućnost za entitet da se odvoji od Bosne i Hercegovine, poručio je Majkl Marfi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini.
On je gostujući u Klix studiju govorio o brojnim aktuelnim temama, uključujući Svesrpski sabor, Južnu interkonekciju, ali i moguće dodatne sankcije za političare u BiH.
Dotakao se i izjava Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske, ističući politiku SAD-a prema Bosni i Hercegovini.
“Ustav BiH ne predviđa mogućnost za entitet da se odvoji od BiH, ili da dođe do mirnog razlaza, ili bilo kojeg drugog termina koji koristi Dodik ili političari u Republici Srpskoj. To je neustavno i anti-Dejtonsko djelovanje. Republika Srpska može postojati samo unutar BiH i u kontekstu Dejtonskog ustava. Američka politika prema BiH je jasna već 30 godina. Mi podržavamo teritorijalni integritet, suverenitet i multietnički karakter BiH. Želimo je vidjeti integrisanu u evroatlanske institucije. Javno i privatno smo liderima u BiH rekli da ćemo braniti svoje interese i da ćemo govoriti i djelovati protiv anti-Dejtonskih postupaka. To ste mogli i vidjeti prethodne dvije i po godine, i nastavićemo s tom politikom. Put kojim je krenuo, ili pokušao krenuti, Milorad Dodik, je slijepa ulica. Ne samo za njega, već i za ljude oko njega i stanovnike BiH, uključujući građane Republike Srpske. Put za budućnost je u Evropskoj uniji i on se treba otvoriti građanima BiH”, rekao je Marfi.
Marfi je naveo i da će SAD braniti svoje interese u BiH koristeći “alate koje imaju u svom vlasništvu”, te uz pomoć Evropske unije i Kristijana Šmita, kojeg institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika. Još je dodao kako je SAD javno navela zabrinutost zbog bezbjednosne situacije u BiH, citirajući izvještaj obavještajnih službi koji je objavljen prethodne godine, te da je eksplicitno navedeno da je najveća prijetnja bezbjednosti i stabilnosti politika koju vodi Dodik.
Marfi je dalje komentarisao nedavno održani Svesrpski sabor, rekavši kako su neki stavovi koje je iznijela Ambasada SAD “loše interpretirani”.
“SAD podržava Dejtonski sporazum i Ustav BiH, koji u sebi sadrži odredbu o “specijalnim vezama” između Republike Srpske i Srbije. Postoji i dokument kojeg je ratifikovala Parlamentarna skupština BiH 2006. godine, koji dopušta određenu saradnju Republike Srpske i Srbije po raznim pitanjima. Niko nema problem s tim što su se ljudi okupili ili imali razgovore, već s onim što je rečeno na takvim događajima. U tom kontekstu smo zabrinuti s nekim stvarima, vezanim konkretno za BiH”, rekao je Marfi.
Marfi kaže da su u saopštenju govorili o određenim stvarima u Deklaraciji koje se mogu opisati kao “dezinformacije”, kao što je koncept “originalnog Dejtona”, te da je implicirano da je Republika Srpska država, što oni smatraju da nije tačno.
O prebacivanju nadležnosti
Marfi je dalje citirao Ustav BiH, odnosno ključne odredbe za koje je rekao da ih Dodik nikada ne citira, a koji su u suprotnosti s onim što on govori. Ambasador SAD u BiH je konrektno istakao da se nadležnosti apsolutno mogu prebaciti s nivoa entiteta na državu, te čak naveo da je SNSD, stranka koju Dodik predvodi, učestvovala i podržavala odluke u ovom kontekstu.
“On ne priča o ovim odredbama jer je riječ o legalnim činjenicama koje ne odgovaraju njegovim dezinformacijama o istoriji BiH u prethodnih 30 godina. U kreaciji bilo koje od državnih institucija koje su uspostavljene nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parlamentarnoj skupštini BiH učestvovao je i SNSD. Možda je nesrećan s odlukom koja je tada napravljena, ali jedini pravi način da to promijeni je kroz politički diskurs. Ako ne može nagovoriti svoje partnere u vlasti da se ‘vrate kroz vrijeme’, neće dobiti ono što želi. Njegov pokušaj da širi legalne dezinformacije je opasan i neodgovoran. To smo vidjeli u Deklaraciji Svesrpskog sabora i zato smo izdali saopštenje i podigli glas”, rekao je Marfi.
Na njihovo saopštenje je ubrzo odgovorio predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je Marfija pozvao da mu “pokaže gdje u Dejtonskom sporazumu piše da imovina pripada državi”. Ambasador SAD kaže da “nije zainteresovan za javne rasprave sa zvaničnicima koji ne dolaze iz BiH”. Naglasio je, citirajući dijelom i izlaganje Džejmsa O’Brajena, da je u više navrata objašnjeno po kojem osnovu imovina pripada državi, a ne entitetima, te da “nije njegov posao” da to pojašnjava bilo kome.
O odnosu sa EU
Marfi je komentarisao i tvrdnje koje se često pojavljuju u javnosti da SAD i EU imaju različite pristupe dešavanjima u BiH, rekavši kako su EU i SAD partneri širom svijeta i da u BiH imaju iste strateške ciljeve.
“Da li imamo taktičke razlike i neslaganja? Naravno da imamo, ali to ne mijenja našu neraskidivu vezu i partnerstvo. Zadovoljni smo kada vidimo neke zemlje iz Evrope, poput Velike Britanije i Njemačke, koje jasno kažu i kritikuju kada se neki zvaničnik ponaša antidejtonski, neustavno ili se bavi korupcijom. Mi to pozdravljamo i ohrabrujemo ih da to i dalje rade, kao što mi to radimo kroz sankcije i druge alate. Oni imaju svoje alate koje bi trebali da koriste”, rekao je Marfi.
Marfi je naglasio da je za napredak BiH potreban razgovor lidera, teške odluke, kompromis i koncenzus, te lideri koji će imati odgovornost da to urade. Ono što međunarodna zajednica treba da uradi, stava je Marfi, jeste da ih drži odgovornim za ove procese prema standardima koji su opšteprihvaćeni.
Marfi je dalje komentarisao navode medija iz BiH o potencijalnom sukobu američke i EU delegacije u BiH, vezano za budućnost kabineta Šmita. Američki ambasador je jasno negirao bilo kakav sukob, te naveo da je SAD stava da još nije vrijeme da se ukine OHR. Naglasio je da SAD apsolutno podržava ostanak OHR u BiH, te da podržavaju korištenje Bonskih ovlasti, kada “visoki predstavnik smatra da je to potrebno”.
O Rezoluciji o Srebrenici
Govoreći o usvojenoj Rezoluciji o Srebrenici, Marfi je nazvao negiranje genocida “za svaku osudu”, citirajući presude međunarodnih sudova i “planinu forenzičkih i drugih dokaza” koji jasno govore šta se desilo u Srebrenici u julu 1995. godine. Stava je da pomirenje dolazi od “prihvatanja i učenja istine” o događajima koji uključuju i genocid u Srebrenici.
Naglasio se i da se u rezoluciji nigdje ne spominje Srbija, Republika Srpska ili srpski narod, te da nije cilj rezolucije bila “kolektivna odgovornost”.
“Kada ljudi govore da se to spominje, ne postoji drugi termin koji se može iskoristiti, jednostavno – oni lažu. Lažu ljudima koje predstavljaju, što je nevjerovatno neodgovorno. Moja vlada je ponosno sponozorisala rezoluciju i činjenica da danas imamo tu količinu negiranja genocida potcrtava zašto je ona bila potrebna”, rekao je Marfi.
Ambasador SAD u BiH je dalje komentarisao vlasti na državnom i federalnom nivou.
“Državna koalicija je dijelom odgovorna za progres napravljen na evropskom putu BiH, odnosno u dobijanju kandidatskog statusa i zelenog svjetla za otvaranje pregovora. Bilo je nekih kompromisa i to je pozitivno. Ja smatram da je važno prepoznati razlike između ove i prethodne vlade, a to je Trojka. Stranke u ovoj koaliciji su napravili pametne kompromise i nisu napravili loše kompromise. Međutim, brojni izazovi čekaju ovu vlast na EU putu, a najveći od njih je retorika Milorada Dodika. To nije promijenila odluka o otvaranju pregovora. Sama odluka koju je napravila EU je dijelom geopolitička, ali i dijelom poruka građanima BiH da, bez obzira na probleme s političkim liderima, je njima mjesto u EU”, rekao je Marfi.
Komentar o federalnoj vladi Marfi je počeo pohvalama vezanim za formiranje i rad vlasti, nešto što nije viđeno u prethodnom periodu. Ipak, Marfi smatra da to sve može ići puno brže, a posebno je izdvojio dva sektora.
“Kada idem i razgovaram s građanima Federacije BiH, oni žele da to sve ide brže i da budu više fokusirani na poboljšanje njihovih života, imajući u vidu da su političari izabrani da ih predstavljaju”. rekao je Marfi.
Marfi ističe da se SAD s građanima FBiH u potpunosti slažu i, kaže, da bi izdvojio dva segmenta gdje apsolutno može ići puno bolje – ekonomija i vladavina prava.
“Što se tiče ekonomije, i to vas neće iznenaditi, fokus je Južna interkonekcija. To se jednostavno mora završiti. Takođe, treba i reformisati javne kompanije. Javna tajna je da se u njima odvija dosta korupcije, da su patronati i da ne rade svoj posao. Možda treba početi s aerodromom u Sarajevu. Staviti ga pod koncesiju bi sigurno poboljšalo njegove rezultate. Ima dobru godinu, ali može biti i bolji. Cilj političara u BiH treba biti da maksimiziraju ekonomske rezultate za svoje stanovnike. Vlada bi se trebala digitalizovati, jer će tako biti transparentnija, efikasnija i jeftinija. To trebaju firme, ali trebaju i građani. Posljednji korak je fiskalna reforma. Vlasti trebaju uraditi značajne korake kako bi smanjile troškove poslovanja u BiH. To će kreirati više poslova i generisati investicije”, rekao je Marfi.
U sektoru vladavine prava, kaže Marfi, najbitniji je zakon o sukobu interesa. Marfi dodaje da nema opravdanja da federalne vlasti ne usvoje moderan zakon o sukobu interesa, koji je “zakočen” već godinama, te da je to osnovni antikorupcijski alat i Federacija BiH to mora uraditi. Takođe, Marfi smatra da je potreban zakon o zaštiti zviždača, kako bi ljudi imali bezbjednost da prijave kada vide da nešto nije u redu. Marfi dodaje da je prije 10 godina usvojen zakon o suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala u FBiH, ali još nije implementiran u potpunosti, te da se to mora uraditi brže.
Južna interkonekcija
Američka ambasada je i u prethodnom periodu govorila o projektu Južne interkonekcije, a posebno je kritikovala lidera HDZ, Dragana Čovića. Marfi je još jednom ponovio stav vezan za projekat, ali i za Čovića.
“Najbitnije pitanje je koliko će građani FBiH, bilo da su u Mostaru ili Sarajevu, trpiti ovu blokadu, koja ih sprečava da se oslobode ucjene Rusije po pitanju energije. Pored toga, blokada sprečava kreaciju poslova, ne samo vezanih konkretno za projekat interkonekcije, već i za brojne firme kojima bi se otvorile dodatne prilike kada bi se projekat završio. Naša poruka liderima vlasti u FBiH je uvijek bila ista – morate pod hitno usvojiti zakon o Južnoj interkonekciji, kao što je to uradio Predstavnički dom Parlamenta FBiH u decembru 2021. godine, kako bi otvorili ovu priliku”, rekao je Marfi.
Marfi dodaje da za to postoji vremensko ograničenje, koje ne postavlja on ili SAD, nego globalno društvo koje će se odvojiti od finansiranja projekata u sektorima plina.
“To vrijeme dolazi, a ako prilika nestane, neće se ponovo pojaviti. Ako se to desi i ako ljudi u Hercegovini ostanu bez ove šanse, jedina osoba koja će za to biti kriva je Dragan Čović”, rekao je Marfi.
Američki ambasador je pojasnio i zbog čega je Ambasada SAD reagovala na istup ministra unutrašnjih poslova FBiH, Rame Isaka, koji je nakon akcije “Black Tie 2”, gdje je uhapšen v. d. direktor Federalne uprave policije, Vahidin Munjić, svečano dočekao osobe privedene u ovoj akciji. Naime, rekao je da su posebno osjetljive stvari vezane za rad u pravosuđu, bilo da je riječ o tužiocima, policajcima ili sudijama, te da tu postoji posebna odgovornost.
“Kada ste pod istragom za kriminal, trebali bi biti suspendovani. Naravno, svako ima priliku da se odbrani na sudu i svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, ali ako ste osumnjičeni da ste iznevjerili povjerenje koju je vama javnost dala, trebate se skloniti. Ako očistite svoje ime, odlično za vas, ako to ne uradite, idete u zatvor”, rekao je Marfi.
Marfi smatra da fokus treba biti na istrazi, te da se odgovorne osobe trebaju kazniti.
“Problem kojeg su nama navodili jeste da ne postoji pravilo o suspendovanju osoba koje se nalaze na vrhu ovih struktura, a koje se nalaze pod istragama. Ja sam jasno rekao – napravite ga. To je ustaljena praksa u demokratijama kao što je SAD ili države EU. Ne možete ostati na takvom poslu ako ste optuženi ili osumnjičeni za ovu vrstu kriminala. Bili smo jako zabrinuti zbog ponašanja ministra unutrašnjih poslova FBiH. On nije bio optužen ili osumnjičen, ali ne treba slaviti povratak osumnjičenih osoba. Za mene to predstavlja elementarno nepoznavanje onoga šta je vaša uloga i odgovornost na takvom mjestu. To je trebao biti tužan dan, kada se nešto ovakvo desi, a fokus treba biti na punoj istrazi i, ako se ispostavi da su krivi, kažnjavanju odgovornih osoba”, rekao je Marfi.
O Elmedinu Konakoviću
Marfi je zatim potvrdio i da su potezi ministra spoljnih poslova u Savjetu ministara BiH, Elmedina Konakovića, takođe, neprimjereni, odgovarajući na pitanje o tome kako je on koristio prostorije resora kojeg predstavlja za press konferencije o akciji “Black Tie 2”.
“Ako ste politički lider u ovoj zemlji, neodgovorno je urušavati pravosudne institucije. Komentari Konakovića o pravosuđu ne pomažu, a fokus treba biti na poboljšanju sistema, bilo da su u pitanju potrebni resursi ili ojačavanje zakona”, rekao je Marfi.
Dalje je Marfi naveo da vlasti u BiH svoju energiju trebaju fokusirati na usvajanje ključnih zakona o VSTS i Sudu BiH, a ne “ljutiti se na institucije koje rade svoj posao”.
Marfi se još jednom osvrnuo na Dragana Čovića, ali nije rekao da li će se lider HDZ naći na američkoj “crnoj listi”.
“Nisam u poziciji da kažem da li ćemo ili kada ćemo dodati nekoga na listu sankcija. Mogu vam reći da smo jasno rekli da smo spremni koristiti sve alate koje imamo za sankcionisanje anti-Dejtonskog, neustavnog i koruptivnog ponašanja zvaničnika u BiH. Ana Moris (asistent sekretara ministra finansija SAD) je bila jasna kada je bila u posjeti BiH prethodne godine, rekavši da će SAD i dalje nastaviti koristiti alat sankcija i da se to može očekivati u narednom period”, rekao je Marfi.
Na pitanje o SDS, stranci koja se od 2004. godine nalazi pod sankcijama SAD i kojoj je ugašen bankovni račun čime je efektivno sprečena da se prijavi na predstojeće lokalne izbore, Marfi navodi da ova partija ima puno pravo da se žali na odluku, te da se “djelimično slaže” da se originalni razlog stavljana na listu, navodna pomoć osumnjičenim za ratne zločine, više ne odnosi na ovu stranku. Ipak, naglašava da SDS nikada formalno nije tražio uklanjanje s liste sankcija, te da je to njihova odgovornost, a ne SAD.
“Mi čuvamo svoje interese i pomažemo građanima”
U komentaru o brojnim teorijama vezanim za Ambasadu SAD i navodnu “saradnju” sa zvaničnicima u BiH, Marfi izričito odbija ove kvalifikacije.
“Priča se stalno da radimo s Dodikom, s Čovićem, s Izetbegovićem, ali je to sve apsurdno. Mi nikome ne pokušavamo pomoći, niti jednom političaru ili stranci. Mi samo čuvamo svoje interese i pomažemo građanima BiH, a naši interesi su jasni – teritorijalni integritet, suverenitet i multietnička priroda BiH. Želimo vidjeti efikasnu i odgovornu vlast na svim nivoima, koja radi u korist građana, te želimo vidjeti BiH u evroatlanskim organizacijama. To kažu instrukcije koje je meni dao predsjednik SAD i na to se fokusira Ambasada SAD u BiH. Sve drugo, tajni dogovori i teorije, to jednostavno nije tačno”. rekao je Marfi.
Marfi je komentarisao i imenovanje Marina Vukoje u Ustavni sud BiH. Marfi je rekao da je Ustavni sud donosi dobre odluke u skladu sa svojim nadležnostima i kompetencijama, ali da ne treba prejudicirati i govoriti da će se desiti nešto što niko u suštini ne može garantovati da će se desiti. Dodao je da “samouvjereno smatra” da će Ustavni sud i dalje biti glavna odbrana Ustava BiH i u narednom periodu, piše Klix.
Na kraju razgovora, Marfi je rekao kako Dodiku očigledno smeta jasan stav Ambasade SAD o dešavanjima u BiH, ali da “ako mu se to ne sviđa, da prestane raditi protiv Ustava BiH”. Na pitanje o potencijalnim greškama koje je napravio tokom svog mandata u BiH, Marfi je naglasio da “svako pravi greške”, ali da će svoj sud o onome šta je urađeno, šta se moglo uraditi i šta je moglo biti bolje dati kada mu mandat završi.
