Na Facebook se pojavio snimak na kome ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić govori o moćnom prirodnom sredstvu koje garantovano pomaže u slučajevima hipertenzije.
Snimak je međutim lažni i nastao je uz pomoć takozvane “deepfake” tehnologije, piše Euronews.
Facebook stranici pod nazivom “Dr. Stefan Lekić” 17. aprila se pojavio snimak koji je zapravo reklama za navodni lijek protiv hipertenzije u kome se takođe prenosi navodna izjava ministarke zdravlja Danice Grujičić koja kaže da je Srbija nabavila određenu količinu tog lijeka i poziva građane da se prijave kako bi taj lijek nabavili.
“Ovaj mesec smo odobrili novi lek koji veoma brzo i efektivno čisti krvne sudove, odnosno leči hipertenziju. Trenutno, prednost za nabavku imaju osobe koja imaju 40 plus godina jer se povećao broj smrti od srčanog udara. Nabavili smo određene količine i molimo vas da preuzmete svoj paket što pre”.
Šta se krije iza lažnog snimka?
Na kraju jednog od snimaka je primjetan hrvatski naglasak. Međutim, kada kliknete na link koji je ponuđen ispod ove reklame, vodio se na stranicu “priroda.store” na kome postoji tekst o ovom navodnom lijeku koji je napisala izvjesna Milica Stojanović, koja u tekstu se takođe prenosi i izjavu ministarke Grujičić za koju kaže da je poznati srpski kardilog, iako je Danica Grujičić neurohirurg.
U brojnim komentarima na ovoj objavi najveći broj onih koji su se oglašavali pozdravljaju ovaj gest ministarke zdravlja i raspitaju se na koji način bi mogli da nabave ovaj lijek u apoteci.
Uz pomoć funkcije “Meta ad Library”, saznali smo da je ime stranice “Dr. Stefan Lekić” mijenjano jedanput. Takođe smo došli do podatka da se ovom stranicom upravljalo iz dvije zemlje – dvije osobe iz Bosne i Hercegovine i jedna iz Indonezije.
Grujičić: To nije prvi put
Međutim, ovo nije jedini snimak u kom je snimak ministarke Grujičić izmijenjen “deepfake” tehnologijom.
Na Fejsbuku smo takođe pronašli snimak u kom Grujičićeva daje izjavu u svom kabinetu, u kom poziva građane da kupe lijek koji pomaže u čišćenju vena od krvnih ugrušaka. Stranica koja je objavila ovaj snimak se naziva “Sve vrste bilja”. Na profilnoj fotografiji ove stranice nalazi se pumpa za vodu, uz opis na portugalskom jeziku gdje piše da vrše kućnu dostavu samo u Luandi, glavnom gradu Angole.
Inače, Danica Grujičić je, kako piše u istraživanju AFP-a, i ranije bila žrtva ovakvih prevara na društvenim mrežama, te da se radi o globalnom problemu.
“Doktori širom svijeta suočavaju se sa problemom zloupotrebe njihovog imena u izmijenjenim oglasima i lažnim člancima na Internetu i društvenim mrežama radi prodaje navodnih lekova za razne bolesti”, navodi se u tekstu.
Naša redakcija je poslala ministarki link sa lažnim snimkom, na šta nam je ona odgovorila se to ne dešava prvi put.
“To nije prvi put, do sada sam bar desetak puta prijavljivala odeljenjima za visokotehnološki kriminal. Hvala na obaveštenju, prijaviću ponovo”, rekla je za Euronews Srbija Ministarka Grujičić.
Slučaj direktora “Dedinja”
Direktor Institita za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Milovan Bojić takođe je bio žrtva “deepfake” tehnologije, tako što se na internetu pojavila reklama na kojoj reklamira preparat za potenciju pod nazivom “TestoY”.
Tom prilikom, oglasio se i sam Bojić koji je rekao da je prikazivanjem njegove slike i generisanjem njegovog glasa, grubo zloupotrijebljeno njegovo ime i ličnost u cilju reklamiranja izvesnog preparata za bolju cirkulaciju.
“Profesor Bojić kategorično ističe da se radi o reklami obmanjujućeg sadržaja i sajber prevari i u potpunosti se ograđuje od ovakvih obmanjujućih postupanja i načina lečenja neispitanim i preparata sumnjivog porekla”, navedeno je Instituta Dedinje.
Tokom lažnog intervjua, glas koji se emituje i govor su upadljivo različiti u odnosu na glas i način izlaganja Bojića, pa se pažljivijim slušanjem uočava velika razlika “Već smo preduzeli sve moguće mere da se lica koja su zloupotrebila moje ime, strogo kazne. Nije prvi i jedini put da se koriste svi načini kako bi građani Srbije i regiona bili prevareni. Sve njih molim da ne nasedaju na ovakve laži, a svima kojima je zdravstveno stanje ugroženo, Institit za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ nudi znanje i iskustvo, što je potvrdio svim dosadašnjim rezultatima”, izavio je Bojić tom prilikom.
Vladimir Radunović iz “Diplo fondacije” kaže za Euronews Srbija su prevare na internetu sve kompleksinije i uvjerljivije, te da građani na to nasjedaju.
On objašnjava da postoje alati koji nam mogu pomoći u otkrivanju da li je sadržaj lažan, ali da na nivou građana “ne postoji mnogo načina za otkrivanje prevare”.
“Mislim da je ključna stvar kritičko razmišljanje. Sve manje ćemo moći da sami da otkrivamo, biće tu možda nekih alata za otkrivanja, biće tu nekih potpisa, veštački kreiranih videa, ali to postaje sve veći problem. Inače internet prevare su vrlo često globalne, odnosno prekogranične. Mi vidimo i mnoge druge prevare koje idu iz Afrike, iz Azije, sigurno i neke naše prevare odavde idu negde napolje. Strašno je teško boriti se protiv kriminala u tom kontekstu”, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se vještačka inteligencija zloupotrebljava na više nivoa, navodeći da se kriminalci brzo adaptiraju i koriste ovu tehnologiju za razne prevare.
“Vrhunac problema na globalnom nivou jeste taj geopolitički, gde imate već sada državne kampanje, orkestrirane od strane država. Naravno to nikada nije otvoreno, radi se sa raznim grupama, gde imate uticaj na izbore, uticaj na političku klimu, uticaj na ekonomiju, stabilnost države. Naravno, ne može se desiti da Amerika, Kina ili Amerika i Rusija zarate nuklearno zbog “deepfake”-a. Ali, dovoljno je da imate jedan ozbiljan “deepfake” pomešan sa stvarnošću i da izvršite uticaj na javnost u nekoj zemlji da napravi pritisak, recimo sada oko Gaze se to jako često dešava, i vi možete da imate ozbiljan unutrašnji pritisak u zemlji na državu da nešto uradi. I tu već dolazite do eskalacije, dolazite do ozbiljnih političkih problema, tako da su rizici ogromni, objašnjava Radunović.
Govoreći o zaštiti od ovakve vrste prevara na internetu Radunović zaključuje da je ključ u postavljanju zakonskog okvira, pronalaženju tehnoloških rešenja i edukaciji stanovništva.
