Američki profesor, filozof i politički teoretičar Noam Čomski izjavio je da se nikada nije protivio nezavisnosti Kosova, ali je bio protiv intervencije NATO i zločina koji su eskalirali u vreme intervencije NATO, ocenivši da je Srbima na Kosovu danas potrebno uređenje po „federalnom” modelu sa „stepenom autonomije“.
Pre svega, nisam se protivio nezavisnosti Kosova, smatrao sam da je to dobra ideja. Ono čemu sam se protivio bio je rat NATO, koji je radikalno eskalirao zločine baš onako kako se i očekivalo, rekao je Čomski u intervjuu za portal Albanian post iz Tirane.
„Ako pogledate situaciju na Kosovu 1998-1999, znamo dosta o tome, jer je Kosovo bilo zasićeno posmatračima OEBS koji su pisali detaljne izveštaje o tome šta se dešavalo. Postojao je redovan nivo zločina”, ocenio je Čomski.
Čomski je, u okviru svoje kritike prema NATO, rekao da su tada sukobi „između gerilaca OVK i jugoslovenske vojske eskalirali do velikih razmera“ i da je, „iako se prve varnice pripisuju OVK, veći udarac stigao od odgovora Srba“.
„Ono što se dešavalo je da su gerilci OVK ulazili na Kosovo iz Albanije izazivajući mnoga ubistva, bilo je odgovora Srba koji su bili ogorčeni, brutalni i ubijali još više ljudi. Naime, (Hašim) Tači i šefovi OVK su izričito rekli da im je cilj da izazovu odgovor Srba kako bi pre ili kasnije došlo do odgovora NATO. To se dešavalo do 1991. godine“, podsetio je Čomski.
On je pomenuo razgovore u Rambujeu, ocenivši da je bilo prostora za pregovore i da su uprkos tome „SAD odlučile da izvrše invaziju“.
Čomski smatra da je razlog neuspeha tih pregovora Slobodan Milošević koji je odbio predloge sporazuma u Rambujeu.
„Sjedinjene Države su odlučile da izvrše invaziju znajući sa izvesnim uverenjem da će to naglo povećati zverstva. General Klark, komandant NATO, odnosno komandant SAD, obavestio je Vašington pre invazije, da će, ukoliko do nje dođe, to naglo povećati žrtve na terenu“, podsetio je Čomski, navodeći kako je Klark „obavestio štampu dan pre invazije da će doći do naglog povećanja žrtava“.
„To se desilo. Sjedinjene Države su počele da bombarduju, a Srbi su na terenu reagovali tačno onako kako je i predviđeno. Ogromni zločini su trajali 78 dana“, rekao je Čomski, ocenivši da je ponuđeni sporazum „bio kompromis“.
„Klanica je bilo nepotrebna. Tome sam se protivio. Kosovo, njegov politički status treba da odredi njegovo stanovništvo. Uglavnom su želeli nezavisnost“, naveo je Čomski.
Upitan o upozorenjima da bi moglo doći do vojnih eskalacija na Balkanu, odnosno u entitetu bosanskih Srba i u severnom delu Kosova naseljenom pretežno Srbima, Čomski je rekao da ne vidi da se tako nešto dešava.
„Može da se desi, ali nema ni traga od toga. Mnogo se trulih stvari dešava u regionu Bosne pod srpskom upravom. U Republici Srpskoj ima dosta trulih stvari, takođe u hrvatskim krajevima. Ali, to ne utiče na rusku invaziju Ukrajine i odgovor Zapada na nju. Ne vidim da se to dešava”, ocenio je Čomski.
Govoreći o dijalogu Kosova i Srbije, Čomski je rekao da, koliko kod zvučalo kao fraza, „bez snažnog međunarodnog opredeljenja teško se može doći do trajnog rešenja“.
Prema njegovim rečima, za Srbe na Kosovu treba da postoji uređenje po „federalnom” modelu sa „stepenom autonomije“.
„Postoje dva elementa u tome. Jedno je ono što se dešava na unutrašnjem planu između Kosova i Srba. To je jedno pitanje. Drugo pitanje je da li međunarodna zajednica može zauzeti konstruktivan stav prema tome“, naglasio je.
Čomski je prokomentarisao situaciju s Kosovom u kontekstu regionalnih sukoba i ratova.
„Sad kada se rat vodi u Ukrajini, skoro da je teško zamisliti da će Rusija i Sjedinjene Države ući u ozbiljne diskusije o tome kako da reše pitanje Kosova“, istakao je Noam Čomski u intervjuu za Albanian post.
