Dobitnik Ninove nagrade, književnik iz Banjaluke Stevo Grabovac rekao je za RTS da kritike koje su mu upućene zato što se sastao sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, ukazuju na licemerje, dodajući da ga pretjerano ne zanimaju.
-Prije nego što se desio taj susret, postojala je priča kako sam ja književnik, nagrađeni književnik koji radi u jednoj prodavnici, da društvo ne odgovara na pozive književnika, da ga ne interesuje položaj književnosti. Onda kada se desi bilo kakva reakcija istog društva koje tako osuđujemo, onda i mene osuđuju. Mislim da je to krajnje licemjerno, ne ulazim u to uopšte ko je donosio bilo kakve zaključke na osnovu toga. Apsolutno me ne zanima, iskreno – naveo je pisac.
Danas, kako kaže, vlada atmosfera – ako nisi sa nama, protiv nas si: „Svi tvrde da smo samo svoji, da smo slobodni, a nismo zapravo – svi smo ukalupljeni.“
– Dakle, ja sam tamo bio kao književnik, dobitnik Ninove nagrade, a ne kao Stevo Grabovac. Mislim da se to mora razdvojiti. Ako sam imao priliku nešto da kažem, ja sam to rekao. U ovom slučaju pružena mi je prilika da nešto kažem i ja sam tu priliku iskoristio. Ne razumijem zašto je sad odjednom pogrešno. Šta je trebalo? Da napadnem čovjeka ili šta“ – upitao je Grabovac.
Njegov roman „Poslije zabave“, za koji je nagrađen, kako kaže, je roman o traumama i nesrećama koje su uslijedile poslije srećnog vremena osamdesetih godina prošlog vijeka.
Kaže da to nije ratni roman, već da ima tu „nesreću“ da se radnja odigrava tokom rata.
– Sam zločin koji tu opisujem nema veze sa ratom. Ima samo tu nesreću da se desio tokom rata, pa se onda povezuje sa ratom i sa vojskama koje su tu učestvovale i koje su, zapravo, provodile opsežnu operaciju trgovine organima, za koju su dobro organizovane međunarodne grupe. Dakle, samim tim, rat je samo plodno tlo za takvo nešto. Nažalost, kažem, ima toliko veze sa ratom što se dešava u samom periodu rata. Ali sam roman, zapravo, ima vrlo malo dodirnih tačaka sa ratom – navodi pisac u intervjuu za RTS, prenosi Glas Srpske.
Pančić: Znamo ko je Dodik, ali više ne znamo ko je Grabovac
Kolumnista beogradskog nedeljnika “Vreme” Teofil Pančić u rubrici “Kulturni gnevnik” objavio je tekst o susretu Grabovac – Dodik:
– Juče su se sastala, i srdačno izrazgovarala, dvojica ljudi koji, čini se, nikada ranije nisu čuli jedan za drugog. Što je možda čudno, a možda i nije.
To što Milorad Dodik nikada pre nije čuo za Stevu Grabovca ni po čemu nije neobično ni iznenađujuće. U Dodikovom i dodikovskom svetu grabovci ne postoje, ili još gore – insignifikantni su. Oni pišu, i to o lepoti ili, mnogo češće, muci ljudskog postojanja i o tome kako da uopšte, kao jedan od miliona nemoćnih grabovaca preživiš i još očuvaš nekakvu čast i svest u infernalnom svetu koji su dodici skrojili po svojoj meri.
A šta jedan Dodik s tim da radi? Šta će to njemu u životu? Ne zato što je nepismen, nego zato što je pretpismen, što je određeni stav prema životu i svetu, i Dodik je u njemu dosledan. Zato ni Dodik, kao lik, ne može da uđe u piščevu rečenicu kao neko ko na primer, čita knjigu: zaglavi se na uskim vratima rečenice i nikako ne može da prođe, kao ni masivni šifonjer u tesni lift „za dve osobe“. Ali zato glatko ulazi kao neko ko se „češe po guzičetini“, što stalno čini gostujući u rečenicama Svetislava Basare, u kojima mu je komotno i po meri.
Ali to da Stevo Grabovac nikada ranije nije čuo za Milorada Dodika ipak je iznenađenje, i to lišeno tragova prijatnosti. U redu je „ne želeti da se baviš politikom“, što sveži dobitnik NIN-ove nagrade ovih dana napadno uporno ponavlja, ali možda ne bi bilo loše da prethodno saznamo šta je i gde je za njega granica koja deli bavljenje od nebavljenja politikom.
Nego, odakle meni uopšte ideja da Grabovac nije ništa znao o Dodiku u trenutku kada je seo u fotelju u tzv. Palati republike, poput umiljatog kućnog ljubimca dozvolivši da ga ovaj miropomaže i miropomazi, da ga pohvali i nagradi i obeća mu svakovrsnu podršku u budućnosti – šta god to značilo?
Otuda što odbijam da zamislim da bi moglo biti drugačije. Da pisci idu u audijencije kod bilo kojih i kakvih vladara samo je po sebi zazorno. Ali, kada je u pitanju neko kao Dodik, to je zamislivo jedino ako nemate pojma kod koga ste došli.
Ali to je, avaj, nezamislivo. Grabovac je to ipak nije mogao ne znati. Tako da nakon ovog susreta i dalje tačno znamo ko je Milorad Dodik, ali više ni otprilike ne znamo ko je Stevo Grabovac – zaključio je Teofil Pančić.
